Vino je veoma staro i kompleksno piće sa dugom tradicijom. Potrebne su godine učenja kako bi postali pravi poznavalac vina. Čaša vina i po koja činjenica.
Postoji nekoliko činjenica o vinu, koje vam mogu pomoći da ga donekle brzo shvatite kao i da vam pomogne, da kada se nađete u dobrom društvu ostavite dobar utisak kao pravi poznavalac vina.
Pa, da krenemo. Predstavljamo vam nekoliko interesantnih činjenica o vinu koje koje će vas učiniti boljim poznavaocem u 5 minuta, recimo.
1. Popijte malo vina kako bi poboljšali vaš seksulani život
Ovo je možda jedna od najzanimljivijih i neverovatnih činjenica o vinu. Kada se redovno pije može vam pomoći da povećate seksualnu želju.
Italijanska studija je pokazala da žene koje piju po dve čaše vina dnevno, uživaju u psihičkom zadovoljstvu intezivnije nego žene koje ne piju vino uopšte. Vrlo dobar razlog da počnete da pijete vino. Zar ne?
2. Najveći potrošači crvenog vina su Kinezi, međutim jedna mala zemlja ima vodeće mesto kao potrošać vina po glavi stanovnika
Podatak iz 2013. godine je da Kinezi piju rekordnih 155 milona litara crvenog vina, a Francuzi 150 miliona litara što je za 18 % manje. Sve veća popularnost crvenog vina u Kini je zbog činjenice da se crvena boja smatra srećnom bojom. Ovaj simboličan značaj u kombinaciji sa zdravim dejstvom vina, doprinosi tome da Kinezi sve češće kupuju koju flašu više u supermarketima.
Možete li da pogodite ko su najveći potrošači vina u svetu? Dok je Italija najveći svetski proizvođač vina, italijani zauzimaju četvrto mesto u potrošnji vina.
Što se tiče Amerike, najveći potrošači su Kalifornija, Nju Jork i Florida.
Najviše vina po glavi stanovnika se popije u Vatikanu. Čak 74 litara po stanovniku godišnje, što je oko 99 boca vina godišnje.
3. Moramo monasima da se zahvalimo za vino
Monaški redovi su očuvali i uvodili inovacije u vina srednjeg veka. Zahvaljujući njihovom istraživanju i neumornim naporima mi danas imamo razrađenu tehnologiju proizvodnje vina.
Jedan od najpoznatijiš šampanjca Dom Perinjon, dobio je ime po monahu Dom Perinjon Pjer (1638-1715), bio je jedan od prvih zagovornika organskih vina, eksperimentisao je sa novim metodama i uspešno unapređivao proces proizvodnje vina. Njegove tehnike se i danas koriste.
4. Ne poboljšava svako vino vaše zdravlje
Crvena vina su poznata da sadrže antioksidante. Ljuska grožđa je posebno bogata antioksidantima. Budući da se crveno vino fermentiše zajedno sa kožom, ima više antioksidanta nego belo vino koje se obrađuje bez kože.
Kako neke studije pokazuju, belo vino može neznatno da poveća rizik od nekih bolesti. Dakle, ne pijte više od jedne ili dve čaše vina dnevno.
5. Imena vina obično ukazuju na lokaciju ili sortu grožđa
Većina evropskih vina nazvana je po geografskom poreklu. Jedan veoma poznat primer jeste Bordo vina koja se proizvode u regionu Bordo u Francuskoj.
Vaneropska vina uvek imaju naziv grožđa (sorte) na nalepnici.
6. Boja vina govori o njegovom geografskom poreklu
Jedna od stvari koju možete reći gledajući u boju vino je region i klima u kojoj se gaji vinova loza. Tamnije nijanse vina, odnosno od najtamnije do žute dolazi iz tople klime.
Vina svetlijih boja dolaze iz hladnijih klimatskih uslova, čiji je ukus lakši i manje je gusto.
7. Žene se napiju brže od vina zbog odnosa vode i masti u organizmu
Žene obično manje podnose alkohol od muškaraca, ali to nema nikakve veze sa njihovom telesnom težinom i građom. Ako su žena i muškarac iste težine i građe, popiju istu količinu vina, kod žene se pokazuje veća koncentracija alkohola u krvi. To je zato što žene imaju veći sadržaj masti od muškaraca a masti ne apsorbuju alkohol.
8. Vino je otkriveno pre oko 6000 godina na Bliskom istoku
Najraniji ostaci vina su otkriveni u Iranu, iz perioda Neolit (8500-4000 pne). Najstariji dokazi o gajenju vinove loze pronađeni su u Gruziji.
Umetnost vinarstva kasnije se javlja kod Egipćana, da bi se širilo Sredozemljem od strane Grka. Rimljani su ga popularizovali širom Evrope.
9. Postoje ljudi koji se boje vina
Neverovatno, postoje ljudi širom sveta koji mrze vino, pa čak postoji i ime za to, naziva se oenophobia.
10. Vino ne čini čuda, tj. ne skida kilograme
Dok od piva možete da dobijete pivski stomak, vino ne utiče na struk uopšte. Nedavna istraživanja su pokazala da žene koje piju umerenu količinu alkohola, jedno dnevno, imaju manje masti od žena koje uopšte ne piju alkohol.
Stručnjaci veruju da kalorije u alkoholu ne utiču na metabolizam kao kalorije ugnjenih hidrata, masti ili proteina. Dakle, ako želite da započnete dijetu, onda vam preporučujemo čašu vina umesto čokoladnog pudinga za dezert.
