Olimpia Travel Agency
banner

Godišnja degustacija hrvatskih vina

Mesto: Banket sala, hotel Park, Novi Sad
Datum: 03.02.2017.

U organizaciji Udruženja vinarstva Hrvatske gospodarske komore, a u okviru EU projekta “Promocija hrvatskih vina na tržištu Republike Srbije”, održana je prva novosadska Godišnja degustacija hrvatskih vina. Ovaj događaj su činile dve masterclass radionice i festival vina. Radionice su imale zadatak da predstave vina Slavonije i Podunavlja, kao i Istre i Dalmacije.

Hrvatska kao zemlja u kojoj vinarstvo napreduje svake godine ima 21.310 ha registrovanih vinograda i 1624 proizvođača. Inače, Hrvatska se sastoji od 4 vinske regije i 16 podregija. Ima 66 vinogorja i preko 60 autohtonih sorti. Njihovu proizvodnju pokriva oko 65% belih sorti, od koji su tri najveće: Graševina (26%), Malvazija istarska (12%) i Plavac mali (11%).

Njihova bela vina su aromatična i osvežavajuća, sa naglašenim svežinama i kiselinama (sovinjon beli, muškati, rajnski rizling, graševina, pinot beli i sivi, itd.). Crvena vina su uglavnom od pinot crnog i frankovke.

Gospodin Miodarag Huškar, enolog i domaćin prve radionice predstavio je vina istočne kontinentalne Hrvatske, regije Slavonija i Podunavlje. Na listi su se našle sledećih 8 vinarija: Erdutski vinogradi, Iločki podrumi, Kutjevo, Feravino, Podrumi Kolar, PP Orahovica i Vina Belje. Prva radionica je imala 16 vina a prva vinarija na predstavljanju je vinarija Kutjevo.

 

Vinarija Kutjevo je vinarija sa dugogodišnjom tradicijom u proizvodnji vina i jedna od najstarijih u Hrvatskoj. Poseduje 700 ha zasada, od kojih je polovina u kooperaciji. Godišnje proizvedu oko 4.5 miliona litara vina. Stari podrum vinarije datira iz 1232 godine. Na radionici su predstavili svoja dva vina, Graševina vrhunska i Graševina de Gotho, obe iz 2015 godine. Pored ova dva na svojoj vinskoj listi imaju još i Pinot crni de Gotho, Traminac, Chardonnay i Maximo Brut.

Sledeća vinarija na radionici je vinarija Feravino. Poseduju stari podrum iz 1804 godine, i on je sagrađen pod vladavinom hrvatske plemićke porodice Mihalović. Vinarija proizvodi oko milion litara godišnje, sa svojih 165 ha vinograda. Poznati su po selekcijama Dika i Miraz. Proizvodnju čine 50% crne sorte i 50% bele, a najpoznatiji su po Frankovki koja uspeva na području Krndije, Slavonije. Na radionici su predstavljena dva vina iz ove vinarije, Graševina Miraz iz 2015. godine i Frankovka Miraz iz 2012. Njihovu vinsku listu čine još i Graševina Dika, Frankovka Dika i Syrah Miraz.

Iločki podrumi su vinarija koja već dugi niz godina proizvodi kvalitetna vina. U 18 veku se sadi prvi put sorta Traminac, na vinogradarskom položaju Principovac. Traminac se služio na svečanosti povodom krunisanja kraljice Elizabete II i on predstavlja ponos vinarije. Godišnja proizvodnja vina u Iločkim podrumima je oko 4.5 miliona litara. 330 ha je pod sopstvenim zasadima, dok je 660 ha pod kooperacijom. Vina koja su predstavljena ispred Iločkih podruma su: Graševina i Traminac vrhunski, oba vina iz 2015. godine. Pored ovih vina na njihovoj vinskoj listi nalaze se i Kapistran Crni i Chardonnay.

Vinarija Belje ima jedan od najmodernijih pogona za proizvodnju u Evropi.  Godišnje proizvedu oko 3.5 miliona litara, na 650 ha sopstvenih zasada. Stari podrum čija je starost 500 godina, služi u turističke svrhe, obnovljen i spreman za nova vina. Podrum je najveći u Hrvatskoj sa 1200 m2, a građen je u dve etaže. Plodna zemlja zlatnog brda. Vina koja su predstavili na ovoj radionici su Graševina i Chardonnay, oba iz 2015. godine. Paletu vina takođe čine i sledeća: Graševina, kvalitetno belo, Chardonnay, kvalitetno belo, Merlot, vrhunsko crno i Cabernet Sauvignon/Merlot, vrhunsko crno.

Sledeća vinarija je PP Orahovica, koja proizvodi godišnje između 600 i 800 hiljada litara. Imaju oko 180 ha sopstvenih vinograda i oni se obnavljaju u poslednje vreme. Starost vinograda datira još od 1978. godine, dok je stari podrum sagrađen još 1894. godine, a sagradio ga je poznati orahovački vinograda i vinar Martin Nagy. Vinogradi se nalaze na 10 lokacija, od kojih sorta silvanac zeleni se nalazi na blagim podnožjima planina i brežuljaka Papuka i Krndija. Ova vinarija je predstavila svoja vina Silvanac zeleni (2015) i Frankovku (2012). Ostala vina iz ponude su: Silvanac zeleni Jezerac, Graševina i Frankovka, kvalitetno vino.

Erdutski vinogradi smešteni su na istočnim padinama Daljske planine uz reku Dunav. Proizvode 4 miliona litara godišnje vina, na 513 ha zasada. 280 ha vinograda je pod Graševinom. U podrumu vinarije nalazi se najveća bačva na svetu, zapremine 75.000 litara, i služi kao turistička atrakcija. Ova bačva je i dalje u upotrebi. Vinograd je u jednoj parceli. Vina koja smo probali iz ove vinarije su: Chardonnay (2015) i Traminac mirisavi – ledeno vino (2012). Vino koje se nalazi još na njihovoj vinskoj listi je: Merlot barrique, vrhunsko crno iz 2012. godine.

Porodična vinarija Kolar, nalazi se u blizini Belja. Poseduje restoran sa smeštajnim kapacitetom i imaju proizvodnju oko 40.000 litara godišnje. 9 ha vinograda u rodu i 3 ha novoh zasada. Imaju veliku paletu vina ali su se predstavili sa vinima Chardonnay i Sauvignon Blanc, oba iz 2015. godine. Tu su još i: Zeleni Silvanac, Pinot beli i Graševina, Mirisavi Traminac, Rajnski Rizling, Punot Crni, Cabernet Sauvignon, Frankovka i Cuvèe Suminer.

Vinarija Kalazić, jedna od manjih vinarija u odnosu na ostale predstavljene. Sa svojih 18.4 ha vinograda i proizvodnjom oko 180.000 boca godišnje, jedina su vinarija od prezentovanih koja ima ECO sertfikat i uveden HACCP sistem kvaliteta. Baranjska organska vinarija. Vina koja su predstavljena su: Traminac (2015) i Pinot crni (iz 2009. godine).  Njihovu vinsku listu čine još i Graševina, Chardonnay i Cabernet Sauvignon.

Sledeća radionica nam donosi još 4 vinarije i njih je predstavio Igor Luković, naš uvaženi somelijer i urednik magazina Vino & Fino. Nakon uvoda u hrvatsku vinsku scenu, Igor nas je uveo u sledeću radionicu sa prvom vinarijom Matošević i njihovim vinima i uspesima u vinskom svetu.

Vinariju Matošević vodi bračni par Matošević, iz Istre, najsevernijeg dela Maditerana. Vinogradi se nalaze na dve lokacije. Prva je područje Bujštine, u severozapadnoj Istri, dok se druga nalazi u središnjem delu Istre, uz mesro Grimalda. Na ovim lokacijama su dominantne sorte Malvazija i Grimalda.  Vinski podrum se nalazi u Krunčićima, petnaestak je kilometara udaljen od Poreča, Rovinja i Vrsara. Na drugoj radionici vinarija je predstavila svoja dva vina: Alba (2015) i Grimalda belo (2013). Pored ova dva vina njihovu vinsku listu čine i Aura (Chardonnay), Alba Barrique (Malvazija istarska), Alba Robinia (Malvazija istarska), Alba Antiqua (Malvazija istarska), Mora (Merlot) i Grimalda crno (Blend Merlota i Terana, 85/15).

 

Vinarija koja proizvodi i vina i maslinovo ulje – vinarija Veralda. Porodična tradicija u kombinaciji sa novim tehnologijama je u vlasništvu porodice Visintin iz Brtonigle. Poseduju 40 ha vinograda i 50% vinograda je pod Malvazijom. Velike drvene bačve čine vinski podrum interesantnim i izložene su kao svedoci dugogodišnje tradicije. Vinogradi i maslinjaci Veralda nalaze se na brežuljcima Bujštine. Imali smo priliku da probamo dva njihova vina, Prestige i Istrian, oba iz 2015 godine. Takođe, njihovu listu čine i sledeća vina: Ambra orange wine, Cabernet Sauvignon, Merlto, Muškat, Rose i Rose brut.

Vinarija sa Hvara, iz Dalmacije. Vinarija Zlatan Otok ima vinograde sa pogledom na more. To su vinogradi na vinorodnim položajima južnih padina ostrva Hvara, na potezu Milna – Sv. Nedelja – Zavala. Imaju 10 ha vinograda u sopstvenim zasadima i oko 80 ha u kooperaciji. Proizvode oko 900.000 boca godišnje i imaju jedinstven vinski podrum, 70m pod zemljom. Na ovoj degustaciji predstavili su se sa sledećim vinima: Pošip vrhunsko (2015) i Babić vrhunsko (2011). Njihova vinska lista je obimna i pored ovih, sadrži i sledeća: Crljenak-Zinfandel, Plavac Grand Cru, Plavac Hvar, Babić, Babić Eko, Plavac Eko, Plavac Šibenik, Pošip eko i Opol Rose.

 

I na kraju, predstavljena nam je vinarija Dingač Skaramuča. Vinogradi ove vinarije nalaze se na Pelješcu i na južnim obroncima Dingača vinogradi se prostiru na površini od 20 ha. Pozicija s koje dolazi Dingač 1961. je zaštićena Ženevskom konvencijom. Poseduju podrum kapaciteta 600.000 litara, inox i hrastove bačve. Proizvode godišnje 70.000 boca vrhunskog vina Dingač, zatim 20.000 boca vrhunskog vina Dingač Reserva, potom 60.000 boca vrhunskog vina Plavac i 20.000 boca vrhunskog vina Plavac Premium. Na drugoj masterclass radionici predstavili su se sa Dingač reserva vrhunsko iz 2012. godine. Vinsku listu Skaramuče čine još i Dingač, Plavac, Plavac Premium, Postup i Rose.

Druženje uz ova hrvatska vina nastavljeno je na festivalu vina, gde su uz laganu muziku i delikatese brojnih hrvatskih regija, prisutni ljubitelji mogli da uživaju i degustiraju vina iz ovih 12 vinarija.

Za vas bi smo izdvojili nekoliko vina, po našem izboru koja su nam izmamila osmeh više:

  1. Graševina Miraz – Feravino
  2. Graševina – Vina Belje
  3. Frankovka Miraz – Feravino
  4. Pinot Crni – Vina Kalazić
  5. Grimalda belo – Matošević
  6. Istrian – Veralda
  7. Dingač reserva vrhunsko – Dingač Skaramuča

Sva ova vina su već prisutna na našem tržištu, te vas savetujemo da probate, degustirate i uživate.

4
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Article Tags:
· · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · ·
Article Categories:
Blog
Likes:
4
72
http://predragmarkovic.com

Ljubitelj vina sa željom da ispromoviše vinarije i vinske podrume kroz jedinstven portal. Sommelier u najavi. Zaljubljenik u tenis i bivši rukometaš. Po struci IT inženjer, front-end developer, SEO i marketing analist.

Menu Title